Prim. dr Ljiljana Kovač
Šef kabineta za refrakciju oka i kontaktna sočiva
Klinika za očne bolesti
Klinički centar Srbije, Beograd
Za oči se u narodu kaže da su izlog - ogledalo ljudske duše. U njima se prepoznaju radost ili tuga, one odaju ukupno čovekovo raspoloženje. Nije onda čudno da su ih opevali mnogi pesnici i kompozitori do današnjih dana. Ali, oči su pre svega jedan od najvažnijih organa, bez čije pomoći i nema normalnog života.
Oko je organ vida koji nam omogućava da vidimo, sagledamo svet u kome živimo. Vid je čovekova bitna potreba, jer 90 % informacija iz spoljašnjeg sveta dobijamo preko organa vida. Čulo vida je veoma važno za duševni i telesni razvoj, za intelektualni rad, za spoznaju svetlosti.
Šta je oftalmologija?
Oftalmologija je grana medicine čiji je osnovni zadatak da očuva sposobnost vida u svim uslovima čovekovog života. Zato se očni lekari moraju angažovati i u prevenciji i u lečenju očnih bolesti, moraju istraživati uzroke slabovidosti i slepila, moraju pružati uspešnu medicinsku pomoć, kako bi se, što je moguće više, smanjio nepotreban gubitak vida.
Jedna od najstarijih medicinskih nauka je upravo oftalmologija (od grčke reči “ophtalmos” – oko). Najstariji zapis o njoj datira 3000 godine pre nove ere, na nadgrobnom spomeniku jednom očnom lekaru u starom Egiptu. Hiljadu godina kasnije, u vavilonskom Hamurabijevom zakoniku, pominju se očne operacije. Na mnogim papirusima nađeni su zapisi o lekovima za oči, a u egipatskim grobnicama otkrivene su i posudice za očne kapljice.
Sudeći po Hipokratovim tekstovima (VI vek p.N.E.) u staroj Grčkoj se već podrobnije izučavaju anatomija, fiziologija i patologija oka. U vreme Celzusa, lekara starog Rima (I vek p.N.E.), već se obavljaju neke operacije kapaka i staračke mrene (katarakte).
U srednjem veku, arapski lekari daju prva objašnjenja o nastanku slike u ljudskom oku. Prve naočare napravljene su 1285. godine u Italiji, da bi tek pet vekova kasnije fizičari Kepler i Njutn objasnili optičke zakone prelamanja svetlosti u oku i nastajanja slike na mrežnjači. Razvojem nauke i tehnologije došlo je i do brzog napretka oftalmologije, uvođenjem novih instrumenata i novih metoda u otkrivanju i lečenju očnih bolesti (medikamentima i operativno).
U našoj zemlji oftalmologija se razvija krajem XIX veka. Prvu operaciju katarakte (zamućenog sočiva) u Srbiji izveo je 1886. godine lekar i književnik Laza Lazarević, primenivši prvi put kod nas kokain za anesteziju i aseptične uslove. Međutim, rodonačelnikom oftalmologije u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji, smatra se Prof. dr Đordje Nešić, osnivač prve Očne klinike 1921. godine u Beogradu.
Budite pregledani – da biste gledali
Zadatak oftalmologije je da očuva sposobnost vida u svim životnim uslovima. Jer, oči su od velike važnosti za fizički i duhovni razvoj čoveka, za njegov rad.
Oko je usko povezano sa zbivanjima u čitavom organizmu. Mnoga oboljenja u njemu su samo odraz drugih bolesti organizma u celini. Svojom simptomatologijom, oko je ponekad najbrži i najbolji pokazatelj opštih poremećaja, svojevrsno – alarmno zvono. Njegova građa, providnost od rožnjače do mrežnjače, omogućuju jasan uvid u stanje oka, pa dobrim delom i čitavog organizma.
Zašto? Oko je povezano sa šest pari moždanih živaca, a očni nerv je zajedno sa mrežnjačom, zapravo, istureni deo mozga. Otuda i uska veza sa neurologijom i zbivanjima u centralnom nervnom sistemu. Blizina sinusa povezuje oko sa bolestima otorinolaringologije.
To je samo deo razloga zašto je pregled očnog dna danas postao neižbezan u mnogim medicinskim disciplinama, kao sastavni deo pregleda pacijenta. Posmatranjem očnog dna, očni doktor zaključuje o stanju krvnih sudova, promenama u cirkulaciji i nervnoj materiji i bitno pomaže ostalim specijalistima u postavljanju dijagnoze i lečenju.
Zadatak oftalmologa je i preventiva. Pravovremenim otkrivanjem povećanog očnog pritiska (glaukoma), promena u oku kod šećerne bolesti, povećanog krvnog pritiska, početnih zamućenja u sočivu (katarakta), refrakcionih anomalija (dalekovidosti, kratkovidosti i astigmatizma) ili razrokosti kod male dece, može se, određenom terapijom, poboljšati ili bar sačuvati preostali kvalitet vida.
Sve probleme vezane za oko, grubo možemo podeliti u tri kategorije:
- Refrakcione anomalije - mane oka
- Bolesti oka
- Povrede oka
Klasičan - uobičajeni očni pregled
Da bi se postavila dijagnoza i odredila adekvatna terapija potreban je oftalmološki pregled. Klasičan - uobičajeni očni pregled obuhvata:
- anamnezu - u razgovoru sa pacijentom oftalmolog saznaje tegobe i smetnje pacijenta
- određivanje oštrine vida - čitanje brojeva ili znakova na specijalnom aparatu optotipu. (Landoltovi prstenovi, Pfügerove kuke, Snellenove brojke)
- biomikroskopiju - pregled očiju specijalnim aparatom, procepnom lampom –biomikroskopom
- tonometriju - merenje očnog pritiska specijalnim aparatom - tonometrom
- oftalmoskopiju - pregled očnog dna specijalnim aparatom - oftalmoskopom
Zavisno od postavljene dijagnoze mogu se raditi dodatna ipitivanja: npr. perimetrija - ispitivanje vidnog polja, ultrazvuk oka, gonioskopija - pregled komornog ugla, esteziometrija - merenje osetljivosti rožnjače, adaptometrija - ispitivanje adaptacije na svetlost, ispitivanje kolornog vida, tonografija, dnevna kriva očnog pritiska, topografija rožnjače, pahimetrija – merenje debljine rožnjače, elektroretinografija itd.
Bolesti oka
Valja spomenuti samo neke bolesti oka sa kojima se često srećemo u životu ili koje su vrlo ozbiljne, a nelečene, dovode do slepila.
- Upala vežnjače - konjunktivitis
- Staračka mrena - katarakta
- Povišen očni pritisak - glaukom
- Retinopatija dijabetika, ozbiljne posledice na oku kod pacijenata sa šećernom bolešću
- Staračka degeneracija tačke jasnog vida - Degeneratio senilis makulae luteae
Konjunktivitis - upala vežnjače oka
Konjunktivitis ili upala vežnjače je česta očna bolest. Prema jačini varira od lagane hiperemije (crvenila) do teškog nekrotičnog oblika. Konjunktivitis, upalu vežnjače, obično prate sledeće promene na oku:
- hiperemija - crvenilo oka koje nastaje zbog proširenja krvnih sudova vežnjače
- suzenje - vrlo izraženo i nastaje zbog subjektivnih smetnji bolesnika - osećaja stranog tela, peckanja i svraba.
- eksudacija - povećan sekret. Sekret je žućkast i gust kod bakterijskih infekcija, beličast i lepljiv kod alergijskog konjunktivitisa. Lagano ili jako zalepljeni kapci ujutro, pri otvaranju oka, znak su gotovo svih vrsta konjunktivitisa.
- pseudoptoza - spuštenost gornjeg kapka koja nastaje zbog otoka usled upale vežnjače i veće težine kapka.
Postoje razne vrste konjunktivitisa, a o kom obliku se radi otkriće očni lekar posle uzete anamneze i detaljno obavljenog pregleda. Leči se medikamentozno, a lekovi se upotrebljavaju u obliku masti za oči ili očnih kapi, više puta u toku dana, minimum nedelju dana.
Katarakta, staračka mrena, (siva očna mrena)
Svako zamućenje sočiva u oku naziva se katarakta. Prema vremenu nastanka sve katarakte delimo na: kongenitalne - urođene, juvenilne - mladalačke i senilne - staračke.
Senilna katarakta ili staračka mrena obično nastaje oko 60. godine života. Može da se pojavi i ranije ako su ljudi izloženi jačem suncu - ultraviletnom zračenju, ako ishrana nije dobra i ako postoji porodična anamneza. Smatra se da u 60. godini sivu mreni ima svaki četvrti, u 80. godini svaki drugi, a u 100. godini praktično svaki čovek. Katarakta zahvata prvo jedno, a potom i drugo oko. Vremenom se sočivo u oku toliko zamuti da dovodi do velikog pada vida. Ponekad je siva mrena udružena sa glaukomom i dijabetesom oka.
Lečenje: postoje lekovi u obliku kapi koje se povremeno ukapavaju u bolesno oko. Ovi lekovi samo usporavaju zamućivanje sočiva, ali ga ne mogu izbistriti. Jedina adekvatna terapija je da se operativno izvadi zamućeno i ugradi veštačko sočivo. Ovo je najčešća operacija u oftalmologiji, koja postaje sve uspešnija zahvaljujući napretku tehnologije. Ako se iz objektivnih razloga ne može ugraditi veštačko sočivo, korekcija nastale velike hipermetropije (dalekovidosti) ili afaknog oka (oko bez sočiva), postiže se naočarima i kontaktnim sočivima.
Glaukom, povišen očni pritisak, (zelena očna mrena)
Glaukom, povišen očni pritisak ili „zelena mrena“ je jedno od ozbiljnijih oboljenja oka. Ovu bolest karakterišu povremeno ili trajno povećanje očnog pritiska, oštećenje vidnog živca i propadanje vidnog polja. Ustvari, zbog povećanog pritiska u oku stradaju nervna vlakna vidnog živca sa posledičnim padom vida i propadanjem vidnog polja. Ako se bolest ne leči, završava se slepilom. Glaukom je četvrti najčešći uzročnik slepila u svetu. Bolest se iskazuje u nekoliko oblika koji se međusobno razlikuju prema etiologiji - uzroku, patogenezi – razvoju i kliničkoj slici.
Postoje mnogi tipovi glaukoma i oni se po jednoj klasifikaciji dele na primarni, sekundarni i kongenitalni glaukom, a po drugoj - na glaukom otvorenog ugla, glaukom zatvorenog ugla, sekundarni glaukom i glaukom bez pritiska. Međutim, dva su osnovna tipa ove očne bolesti: glaukom otvorenog ugla (simpleks glaukom) i glaukom zatvorenog ugla (angularni glaukom).
O primarnom glaukomu govorimo u slučaju kada je očni pritisak povećan u oku koje do tada nije obolevalo. Ova “zelena mrena” se javlja u svom akutnom i hroničnom obliku. Kako i samo ime kaže, kod akutnog glakoma dolazi do iznenadnih jakih bolova u oku koje je crveno, zatim, vid naglo pada i nastupa jaka glavobolja praćena mučninom i povraćanjem. Tok hroničnog glaukoma je sasvim drugačiji. Kod ovih pacijenata dolazi do postepenog, neprimetnog i podmuklog razvoja bolesti i do postepenog pada vida koji bolesnik slučajno otkriva. Bolesnici se po pravilu kasno jave očnom lekaru samoinicijativno. Nekada se desi da ovaj pad vida i povećanje očnog pritiska otkrije tek očni doktor pri rutinskom pregledu radi određivanja naočara za rad. Zbog toga se za glaukom kaže da je tihi kradljivac vida.
O sekundarnom glaukomu govorimo ako je do povećanja očnog pritiska došlo u toku nekog opšteg ili očnog oboljenja, kod povreda oka ili kao njihova posledica. Na primer, kod zapaljenja uvealne membrane oka, kod poremećaja položaja i veličine sočiva, kod intraokularnih tumora…
Glaukom bez povećanog pritiska ili normotenzivni galukom je relativno retka očna bolest gde očni živac strada iako očni pritisak nije povećan.
Kongenitalni glaukom se javlja u prvim mesecima života zbog poremećenog razvoja komornog ugla, što otežava ili sprečava oticanje očne vodice.
Posledica: Apsolutni ili potpuni glaukom može biti konačna posledica svih nelečenih, a ponekada i lečenih glaukoma. Oko je slepo i može biti mirno ili nadraženo i vrlo bolno. Pored medikamentozne terapije stavlja se i meko terapijsko kontaktno sočivo da bi se ublažio i sanirao bol. Kod nekih bolesnika bolovi su tako jaki i ne prolaze i pored gore navedene terapije, te je potrebno enukleisati - izvaditi oko.
Lečenje - Kada se jednom postavi dijagnoza ove bolesti predstoji lečenje praktično tokom čitavog zivota. Ne postoji lek koji bi nakon višemesečne upotrebe mogao dovesti do izlečenja, te je lečenje dugotrajno i mora biti redovno, što u suštini zavisi ne samo od oftalmologa već i od obolelog. Propisane lekove treba uzimati doživotno, bez obzira na to što su vrednosti očnog pritiska na kontrolnim pregledima normalne. Normalizovane vrednosti očnog pritiska samo su dokaz uspešnog delovanja prepisane terapije. Ako bi se prestalo sa korišćenjem medikamentozne terapije očni pritisak bi ponovo porastao! U težim slučajevima oftalmolog mora da se odluči za laserski tretman ili operaciju. Kada treba primeniti operativno lečenje i koju operaciju treba uraditi odlučiće vaš očni doktor.
Retinopatija dijabetika (Retinopathia diabetica)
Retinopatija dijabetika je ozbiljna posledica na oku kod pacijenata sa šećernom bolešću. Ove promene na retini nastaju zbog poremećenog metabolizma ugljenohidrata. Diabetes melitus ili šećerna bolest je bolest savremenog doba. Nepravilna i obilna ishrana, ograničeno kretanje i nezdrav način život, iz godine u godinu, povećavaju broj obolelih od ove vrlo ozbiljne bolesti. Ovo je nasledna bolest.
Poznato je, da je dijabetes bolest krvnih sudova u kompletnom organizmu, te pacijenti imaju probleme sa krvnim sudovima u mozgu, očima, srcu, bubrezima, ekstremitetima. Svaki lekar zna da kod dijabetesa postoji triopatija: (1) retinopatija - bolest krvnih sudova oka, (2) neuropatija - bolest nervnog tkiva i (3) nefropatija - bolest bubrega.
Kod zdravih ljudi vlada dobra korelacija izmeđju glikemije (šećer u krvi) i koncentracije insulina u serumu. Međutim kod dijabetičara dnevne varijacije su velike, pa verovatno zbog toga i dolazi do hipoglikemijskih faza, pada koncentracije šećera u krvi i poremećaja u mikrocirkulaciji mrežnjače (mrežnjača je nervno tkivo oka ili unutrašnja ovojnica). Poremećaj mikrocirkulacije rezultira hipoksijom tkiva (nedovoljni dotok kiseonika) i povećanjem mlečne kiseline, što dovodi do oštećenja tkiva oka. Postoji više stadijuma dijabetične retinopatije.
- Važno je znati da u neproliferativnom stadijumu medikamentozna terapija (vazodilatatori i vitamini B grupe) i fotokoagulacija (terapija laserom), daju relativno dobre rezultate. Pri oftalmološkom pregledu očnog dna vide se sitna tačkasta krvarenja, ponekad veća tačkasta krvarenja, zatim, mrljaste formacije krvi, prugasta krvarenja i tvrdi eksudati (žućkastobeličaste tvorevine).
- U proliferativnom stadijumu terapijski rezultati su često diskutabilni. Ponekad, i pored operacije i lekova, proces dalje napreduje i završava se slepilom. Novostvoreni krvni sudovi i gliozno vezivno tkivo, osnovni su elementi ove faze. Najteže komplikacije dijabetične retinopatije jesu hemoftalmus (oko puno krvi) koji nastaje zbog rupture (prskanja) novoformiranih krvnih sudova i sekundarna ablacija retine (odlubljivanje mrežnjače) usled trakcije (povlačenja) mrežnjače novoformiranim glioznim vezivnim tkivom.
Prirodna evolucija – početni razvoj dijabetične retinopatije se ne može otkriti kliničkim pregledom očnog dna. Tek nakon 5 - 10 godina od početka bolesti mogu se videti početne promene pregledom očnog dna oftamoskopom. Svaki oftalmolog zna da će kod dijabetičnog pacijenta koji je 5 - 10 godina pod insulinskom terapijom, pri pregledu očnog dna, videti bar tačkasta krvarenja. Neretko se dešava da oftalmolog prvi postavi dijagnozu šećerne bolesti (Diabetes melitus) i uputi pacijenta internisti na adekvatno lečenje.
Osnovna terapija je internistička, znači dobro lečenje osnovne bolesti - dijabetesa i pravilna ishrana. Treba još jednom naglasiti, da svi dijabetični bolesnici moraju obaviti pregled kod očnog doktora, da bi se promene u oku otkrile u ranom, neproliferativnom - dobroćudnom stadijumu i da bi se terapija laserom preduzela na vreme.
Staračka degeneracija tačke jasnog vida - Degeneratio senilis makulae luteae
Ova se degenerativna bolest uglavnom javlja kod starijih osoba. Dolazi do promena na očnom dnu, do oštećenja tačke jasnog vida. Simptomatologija se sastoji u poremećaju vida različitog stepena. Bolest je evolutivna, što znači da napreduje godinama i uništava vid. Ovi pacijenti nikada u potpunosti ne oslepe, ostaje im skroman vid od jednog metra. Oni će uvek moći da vode računa o sebi, da se obuku, da se otežano kreću po kući ili stanu, ali više ne mogu da čitaju, rade na blizu i vide normalno. Pacijentima se prepisuju vazodilatatori i vitamini (Ocuvite Lutein, Pro-Visio, Maculin).
Prim. dr Ljiljana Kovač
Šef kabineta za refrakciju oka i kontaktna sočiva
Klinika za očne bolesti
Klinički centar Srbije, Beograd