Prim. dr Ljiljana Kovač
Šef kabineta za refrakciju oka i kontaktna sočiva
Klinika za očne bolesti
Klinički centar Srbije, Beograd
Dalekovidost je, u najkraćem, poledica nesavršenosti oka. U ogromnoj većini slučajeva pokazuje se da do nje dolazi usled poremećaja u optičkom aparatu (rožnjača, komorna tečnost, sočivo i staklasto telo) ili zbog činjenice da je očna jabučica kraća od prirodnih 24 milimetara. Manjak od samo jednog milimetra smanjuje kvalitet vida za 3 dioptrije. U tom slučaju nužno je nositi naočare sa plus (+) dioptrijom. Pored toga, dalekovidost može da nastane i posle operativnog vađenja zamućenog ili povređenog sočiva (poznatog kao „operacija katarakte”).
Malo je poznato da bezmalo 80 odsto novorođene dece ima prirodnu dalekovidost zbog male očne jabučice. Vremenom i po pravilu ta dalekovidost iščezava porastom oka do normalnih razmera. Eventualnim preteranim rastom oko postaje kratkovido. Valjda zbog nepreciznog naziva na našem jeziku, u narodu je ustaljeno mišljenje da dalekovid čovek vidi dobro na daljinu, a loše na blizinu. Istina je da on loše vidi i na daljinu i na blizinu, jer se na mrežnjači njegovog oka stvara loša i nejasna slika posmatranog predmeta.
Osim oslabljenog vida, moguća je i dodatna nevolja kod dalekovidih: povećanje očnog pritiska, što upućuje na njegovu čestu kontrolu.
Kod osoba koje imaju dalekovidost, a ne nose korekciju, oči se često zamaraju zbog stalnog naprezanja cilijarnog mišića, naročito pri radu na blizu. Naprimer, posle kraćeg ili dužeg čitanja oseća se pritisak u očima, bol u glavi, posebno u čeonom predelu, titranje i slivanje slova. Što je dalekovidost veća ove su tegobe izraženije. U slučaju manje hipermetropije (hiperopije) kod mlađih osoba moguća je samokorekcija vida. Vid je, naime i dalje dobar, ali uz opisane tegobe manjeg ili većeg stepena. Kod naglašene dalekovidosti oko više ne uspeva da samostalno omogući dobar vid, pa su naočare neizbežne. To se naročito da primetiti kod dece koja knjigu drže isuviše blizu očiju, dajući lažan utisak kratkovidosti.
Dijagnozu ove očne mane postavlja oftalmolog posle detaljnog pregleda. Preciznim merenjima određuje onu idealnu dioptriju koja nadoknađuje nesposobnost oka. Pomoću naočara ili kontaktnim sočivima tegobe nestaju ili se, u najmanju ruku, uveliko smanjuju. Dalekovidost se leči, odnosno ispravlja odgovarajućim konveksnim staklima koja se obeležavaju znakom + (plus).
Očni doktor će opravdano prepisati naočare u sledećim slučajevima:
- slabljenje vida
- zamor pri čitanju i radu izbliza
- u slučaju razrokosti i sklonosti ka njoj
Postoje pravila prilikom određivanja naočara dalekovidim osobama, proverena u dugogodišnjoj oftalmološkoj praksi.
- Mlade osobe koje pate od male dalekovidosti, a nisu razroke dobijaju naočare samo ako osećaju teškoće pri čitanju i radu izbliza. Iste naočare moraju stalno da nose i na ulici i pri radu.
- Deca i mlađe osobe sa stalnom ili povremenom razrokošću obavezno nose naočare ili kontaktna sočiva koje je odredio oftalmolog, bez obzira imaju li probleme. Nose ih neprestano!
- Dalekovide osobe starije od 40 godina već moraju da se služe sa dva para naočara. Jedne su za daljinu, a druge za blizinu i one imaju jače staklo, zavisno od životnog doba.
- Dalekovidost nastala posle operacije katarakte (zamućenog sočiva) je velika i dostiže oko + 12 dioptrija. Takvim se pacijentima u oko ugrađuje veštačko sočivo, prepisuju naočare ili kontaktno sočivo. Za razliku od normalnog oka, kod ovih pacijenata (+ 12 Dph.), naočare stvaraju za 20 – 40 odsto uvećanu sliku. Slika prostora je neprirodna i pacijenti teško određuju dubinu, silazeći recimo niz stepenice. Smanjuje se i vidno polje, naročito ako su stakla naočara rađena u takozvanom lentikularnom obliku. Takve naočare se prave kako bi se smanjili težina i debljina stakla. Zbog debljine ivice ramova, pacijentima se predmeti pojavljuju i iščezavaju na ivicama vidnog polja, sa strane kao “čupavac iz kutije”. Upotrebom kontaktnih sočiva kod ove vrste dalekovidosti, nastale posle operacije katarakte, većina smetnji nestaje ili se one smanjuju (predmeti su sada uvećani samo 5 – 7 odsto, slika više nije iskrivljena, nema naglog “upadanja” i “ispadanja” predmeta sa strane.
- Postoji i mala grupa pacijenata kojima je izvađeno intraokularno zamućeno sočivo samo iz jednog oka. Dešava se da zbog dobrog vida na drugom - neoperisanom oku, nisu motivisani i ne ulažu napor potreban za adaptaciju na kontaktno sočivo. Medjutim, izuzetno je važno gledati i dobro videti na oba oka radi takozvanog binokularnog, prostornog (trodimenzionalnog) vida.
- Danas se posle operacije katarakte sa velikim uspehom ugrađuju veštačka sočiva. Kome, kada, koja i kako – zavisi od niza faktora, a konačnu odluku donosi hirurg-oftalmolog.
Prim. dr Ljiljana Kovač
Šef kabineta za refrakciju oka i kontaktna sočiva
Klinika za očne bolesti
Klinički centar Srbije, Beograd