Očna kuća VIZIJA | oftalmolog Beograd

Prim. dr Ljiljana Kovač

Šef kabineta za refrakciju oka i kontaktna sočiva

Klinika za očne bolesti

Klinički centar Srbije, Beograd

Oko nije u stanju da istovremeno jasno registruje bliske i udaljene predmete. Ako, čitajući ovaj tekst, stavimo prst ili olovku između monitora i očiju, oni će biti nejasni i obrnuto – ako pogled uperimo u prst, nećemo moći da razlikujemo slova. Ljudsko oko je tako podešeno da jasno i bez napora vidi udaljene predmete. Za one u blizini, oko akomodira, odnosno prilagođava se. Drugim rečima, bez akomodacije ne bi bilo ni jasnog uočavanja bliski predmeta. Tu dodatnu osobinu, sposobnost oka omogućava elastično sočivo i cilijarni mišić u oku.

Tu je i „rodno mesto“ staračke dalekovidosti, gotovo neizbežnog stanja u životu svakog od nas, inače sasvim različitog od klasične dalekovidosti. O čemu se zapravo radi? Starenjem organizma, vremenom stare i sočivo i cilijarni mišić u oku. Smanjuje se i slabi moć akomodacije i neminovna je staračka dalekovidost - Presbyopia. Međutim, staračka dalekovidost nije klasična bolest već prirodna onemoćalost oka uporedno sa starenjem čitavog organizma (skleroza sočiva).

Ova vrsta tegoba počinje da se ispoljava oko 45. godine života, naročito uveče, pri slabijem svetlu. Ljudi ovog uzrasta vremenom primete da sve teže čitaju, pišu i rade na uobičajenoj udaljenosti od 25 – 35 cm. U početku se snalaze tako što udaljuju knjigu, novine, ili ručni rad od očiju, sve dok im vremenom ruke ne postanu “prekratke”.

Udaljavanje predmeta i njihovo prinošenje jačem svetlu najčešći su i lako prepoznatljivi simptomi staračke dalekovidosti. To je, ujedno, i signal za odlazak oftalmologu i dobijanje takozvanih “naočara za čitanje”. Pogrešno je, pri tom, uverenje da treba što duže odlagati nošenje naočara kako se oči ne bi pre vremena na njih navikle. Pogrešno je i shvatanje da će se prevremenom upotrebom naočara eventualno sačuvati vid. Priroda čini svoje i nezavisno od naših želja, skleroza sočiva neminovno napreduje.

Ponekada se dešava da starije osobe, koje već imaju prezbiopne naočare, primećuju da lakše čitaju bez njih, ili su im ove postale jače. Zašto? Njihovo sočivo počinje da se zamućuje, nastaje katarakta (siva mrena) i potrebno je da se obrate očnom lekaru radi konsultacije. Ako prezbiopi pomeraju svoje naočare za čitanje prema vrhu nosa, znači da je došlo vreme za nova, jača stakla.

Staracka dalekovidost ranije “napada” ljude obolele od očnog pritiska i šećerne bolesti. Medjutim, ponekad se kod “šećeraša” javlja i suprotna pojava, da prezbiopija zakasni.

Najzad, treba podvući da se naočare za rad daju zavisno od godina, ali i od zanimanja. Primera radi, pedesetogodisnji časovničar ili stolar dobiće naočare za rad različite jačine, jer ne rade na istoj udaljenosti. Naprotiv, za čitanje se mogu poslužiti istim naočarima. Naravno postupak prepisivanja naočara za čitanje u petoj deceniji za kratkovide i dalekovide je drugačiji.

“Prezbiopne” naočare

Ako u petoj deceniji života zapazite da lošije vidite pri čitanju i radu izbliza, oftalmolog će vam prepisati tzv. prezbiopne naočare, koje služe za rad na uobičajenoj udaljenosti od 25 – 35 cm. Međutim, pošto se oči povremeno usmeravaju i fokusiraju predmete na različitim daljinama, “naočare za čitanje” mogu da postanu neugodne, pa i da smetaju. Tipičan primer takvih tegoba odaju ljudi koji usmeravaju pogled iznad ramova naočara ili ih jednostavno spuštaju na vrh nosa, kako bi nesmetano gledali na daljinu.

Zbog toga su i napravljeni specijalni ramovi i stakla, nalik donjem odsečku uobičajenih naočara. Zahvaljujući tome, njihov korisnik može nesmetano da čita, ali i da gleda po sobi, kancelariji, učionici, svog sagovornika, ekran kompjutera i TV aparata ili udaljenu policu sa knjigama, a da pritom ne mora da ih skida ili spušta na vrh nosa.

Neprijatni “skok” očiju

Još veći problem nastaje ako je osoba kratkovida ili dalekovida ili ima očnu manu zvanu astigmatizam, dakle stasava za prezbiopne naočare, a već nosi naočare za korekciju vida. Zavisno od zanimanja (naprimer, profesori), biće potrebe da se često poseže čas za jednim, čas za drugim parom naočara.

Prezbiopima koji žele da se istim naočarima služe i za daljinu i za blizinu određuju se bifokalna korekciona sočiva za naočare (stakla ili plastika). Njihov gornji deo služi za daljinu, a donji za blizinu (Franklinove naočare). Umesto bifokalnih stakala ili plastike može se preko donjeg dela korekcionih naočara staviti specijalni polumesečasti dodatak za čitanje, koji se skida po završetku rada.

Koliko god bifokalna stakla ili plastika bili praktični i oni imaju svoje negativne strane, pogotovu kod još neprilagođenih osoba. Može se desiti da se promaši poneki stepenik ili potkrade nespretan gest, recimo, pri radu u vrtu. Neki se pacijenti nikada ne mogu privići na naočare sa bifokalima.

Ovi problemi nastaju najverovatnije zato što su korekcije u bifokalima fiksirane (dole prezbiopna, gore korekcija za daljinu). Linija gde se spajaju ove dve optičke površine na “staklu ili plastici” označava skok koji oko mora da učini pri prelazu sa “bliskog” na “daleki” vid i obrnuto.

Protokom vremena, odnosno starenjem, ova “ničija zemlja” postaje sve veća, pa se ukazuje potreba za trifokalnim korekcionim sočivima za naočare (staklima ili plastici) sa tri različite žižine daljine. Kod njih gornji deo služi za daljinu, srednji – za distance od 50 – 70 cm, a donji za blizinu od 25 do 35 cm. Ova su stakla posebno pogodna za stolare, telefoniste, a uz to – pacijenti se na njih znatno lakše privikavaju.

Najbolja su ipak stakla ili plastika sa više žižinih daljina - multifokalna, progresivna (sočiva za naočare) gde se korekcija menja postupno, od “daljinskog” vida na vrhu stakla ili plastike, preko srednjih udaljenosti, do “bliskog” vida u donjem delu stakla ili plastike. Takva postepena progresija pomaže oku da se lako prilagodi objektima na različitim daljinama. Naime, oko samo lako nalazi onaj deo “stakla” koji mu pomaže da vidi jasno na željenoj udaljenosti. Pomoću ovih naočara ne samo da se gleda, već se i vidi bolje, jer nema više bifokalne linije, koja ponekom može da bude neprijatni podsetnik na odmaklu životnu dob.

Znači, progresivi – multifokali su korekciona sočiva za naočare kod kojih se jačina prelamanja postepeno, progresivno pojačava (kod minus sočiva slabi!) od korekcije za daljinu do korekcije za rad na blizinu. Postepenim spuštanjem linije vida prema dole, menja se prelomna jačina sočiva za sve bliža rastojanja, do korekcije neophodne za komforan rad na blizinu. Ideja da se napravi sočivo za naočare koje će oponašati oko koje dobro vidi, je stara, ali je tek tokom poslednjih deceniju-dve napravljeno i uz pomoc kompjutera, tehnički poboljšano do te mere da naočare omogućuju celodnevni komforni vid. Ipak, i ovo sočivo za naočare nije savršeno i ima mane. Pri pogledu pravo nema većih problema, ali nevolje nastaju pri pogledu ustranu, sa bočnim delovima vidnog polja u kojima je kvalitet slike nedovoljno dobar zbog deformacije likova izazvanih konstrukcijom ovog sočiva za naočare. Treba naglasiti da je potrebno veoma pažljivo centriranje progresiva. Prilagođavanje na naočare sa ugrađjenim progresivnim sočivima je dosta teško, te pacijent treba da bude uporan i da pažljivo sledi upustva očnog doktora. Cena im je prilično visoka.

Skraćena progresivna sočiva za naočare – (stakla ili plastika). Stalna upotreba kompjutera u brojnim radnim situacijama dovela je do potrebe da se omogući dobra korekcija prezbiopima (staračka dalekovidost na blizinu), a to je bar polovina celokupne radno sposobne populacije, u uslovima radne prostorije i rada sa ekranima i tastaturama. Ispostavilo se da većina zaposlenih izuzetno retko gleda tokom rada preko dimenzija svoje sobe. Daljina nije više beskonačnost, već ulazna vrata na 3 do 4 metara. Tako su napravljena sočiva za naočare u vidu skraćenog progresiva, sa jasnim vidom između 1.2 metara i 35 santimetara. Ova sočiva ("stakla ili plastika") nemaju deo za korekciju za daljinu, već im je gornja polovina zapravo prošireni progresivni deo korekcije za srednje rastojanje, a donja polovina korekcija za blizinu, dovoljno široka da omogući nesmetani rad.