Meka kontaktna sočiva

image

Meka kontaktna sočiva su optička pomagala napravljena od plastičnih materijala koja koriguju refrakcione mane: kratkovidost (miopija), dalekovidost (hipermetropija ili hiperopija), astigmatizam, prezbiopiju i keratokonus. Meka kontaktna sočiva su najprodavanija sočiva na svetu zbog komfora i udobnosti pri nošenju, lake adaptacije i mogućnosti dužeg nošenja tokom dana ili višednevnog nošenja.


Kako je počelo?

Česki hemičar Oto Wichterle i njegov saradnik Drahoslav Lim, početkom 60-tih godina prošlog veka objavili su radove o uspešnom sintetizovanju novog materijala (hydroxyethyl methacrylat - HEMA) što je omogućilo pojavu mekih kontaktnih sočiva. Novootkriveni hidrogel je odgovarao zahtevima medicine: plastika koja se koristi je inertna za okolna tkiva, hemijski i biološki stabilna, propustljiva za kiseonik i ostale metabolite, hidrofilna slično živom tkivu i zadržava željeni oblik. Maximillian Drajfus, oftalmolog sa Očne klinike u Pragu testirao je 1961. godine kontaktna sočiva koje je proizveo O. Wichterle. Čehoslovačka je postala prva zemlja u kojoj je počela proizvodnja i primena hidrofilnih, mekih kontaktnih sočiva. Američka kompanija Bausch & Lomb kupila je licencu 1971. godine. Novootkrivena kontaktna sočiva ubrzo su postala hit i preuzela su primat od tvdih gas nepropusnih sočiva.

Osobine mekih kontaktnih sočiva

Hidrofilna (hidrogel) sočiva i pored laičkog naziva “meka” imaju svojstvenu čvrstinu i postojana su hemijski i fizički pod optimalnim uslovima (izotonija od pH 5.5 do 7.4), otporna su na istezanje (2.5 puta) i iskuvavanje (120 stepeni) što zavisi od materijala i napomene proizvođača. Sva meka sočiva propuštaju kiseonik, veća su od tvrdih sočiva, prekrivaju rožnjaču i deo beonjače (korneoskleralna), teže se gube i imaju sposobnost savijanja i vraćanja u prvobitni oblik. Međutim, menjaju svoja svojstva u hipertonoj, hipotonoj, alkalnoj ili kiseloj sredini.

Na suvom postaju čvrsta posle par minuta usled gubitka tečnosti (dehidratacije) i mogu se slomiti ili smrviti. Zato meka sočiva, kada nisu na oku, u suzama, moraju biti u fiziološkom rastvoru ili u rastvorima za održavanje mekih sočiva koje je proizvođač odredio.

Sadržaj vode u mekim, hidrofilnim sočivima varira približno od 37,5% do 79%, a samim tim i njihova propustljivost kiseonika. Većina mekih kontaktnih sočiva proizvodi se u dijametrima od 13.5 do 14.5 mm. Izuzetno retko srećemo sočiva dijametra 12.0 – 13.0 ili 15.0 mm i koriste se po specijalnoj narudžbi za pacijente sa neuobičajenim interpalpebralnim otvorom i dijametrom rožnjače.

Bakterije i virusi ne penetriraju u intaktno MKS, ali se mnogi mikroorganizami zadržavaju na površini sočiva, pa je potrebna dnevna dezinfekcija kao profilaksa od kontaminacije. Pored toga, proteini - belančevine, kalcijum iz suza i komponente tečnosti za održavanje sočiva, vezuju se lako za hidrofilne polimere, te je potrebno regularno i redovno čišćenje sočiva.

Mehaničko trljanje i enzimsko čišćenje održavaju površinu kontaktnog sočiva kvalitetnom. Enzimski čistači razbijaju molekule proteina, te tako smanjuju vezivanje proteina iz suza za površinu sočiva. Većina hidrofilnih, mekih sočiva je napravljeno od hidroksietilmetakrilata (hydroxyethyl methacrylata - HEMA), zatim, od N-vinilpirolidona (N-vinyl pyrrolidone - NVP) i glicerilmetilmetakrilata (glyceryl methyl methacrylate - GMM).


Kada se primenjuju meka kontaktna sočiva?
  • Meka sočiva su sočiva prvog izbora, jer su lakša za fitovanje, udobnija su i zahtevaju manju adaptaciju.
  • Kada je komfor pacijentu primaran - Komfor je nekim pacijentima veoma važan, pa početni diskomfor pri nošenju tvrdih gas propusnih (RGP) sočiva postaje nepremostiva barijera za njihovo korišćenje.
  • Ekstremne refraktivne greške, uključujući afakiju. Tvrda sočiva su teška za fitovanje, daju slabije fiziološke uslove za rožnjaču koju pokrivaju i teško je da ostanu centrirana za vreme nošenja.
  • Kada nošenje tvrdih gas propusnih (RGP) sočiva daje minimalno poboljšanje vidne oštrine u odnosu na meka, a neudobnost je pri nošenju velika.
Klasifikacija mekih sočiva po načinu nošenja:
  1. Dnevno nošenje - Nošenje sočiva samo tokom dana, u šta spadaju i jednodnevna sočiva).
  2. Produženo nošenje - Nošenje sočiva tokom dana i noći (do 6 noći i 7 dana)
  3. Kontinuirano višednevno nošenje - Nošenje tokom dana i noći (do 29 noći i 30 dana). Ova sočiva su napravljena od silikon-hidrogel materijala ili od hidrogel materijala koji sadrži visoki procenat vode.
  4. Fleksibilno nošenje - Nošenje sočiva tokom dana i povremeno tokom noći (kompromis izmedju dnevnog i produženog nošenja).
  5. Povremeno (occasional) - Nošenje sočiva zavisno od potrebe (sportska i društvena događanja).

Silikon - hidrogel sočiva

Silikon - hidrogel sočiva, “sočiva koja dišu” uvedena su u praksu 1998. godine. Ova sočiva 21. veka zbog mnogih svojih preimućstava već su osvojila svet. Kod nas osvajaju tržište sporije zbog nešto viših cena. Silikon-hidrogel sočiva su jako slična mekim sočivima. Ustvari, njihova su poboljšana varijanta, jer im je propustljivost kiseonika veoma visoka. Spadaju u grupu hibridnih sočiva napravljenih kombinacijom oksigen propustljivog silikona sa hidrofilnim HEMA materijalom tradicionalnih mekih kontaktnih sočiva. Sadržaj vode u silikon-hidrogel sočivima je relativno nizak i kreće se otprilike od 20% do 40%, zavisno od brenda sočiva. Pošto je propustljivost kiseonika (Dk) silikon hidrogel sočiva mnogo veća nego kod tradicionalnih, standardnih mekih sočiva, čini ih najboljim izborom za pacijente koji daju prednost sočivima za produženo-višednevno nošenje.


Budućnost

Većina oftalmologa-kontaktologa slaže se da će to biti sočiva za jednokratnu upotrebu napravljena od silikon-hydrogel materijala za korigovanje svih vidova refrakcije. Da li je to moguće? Treba verovati da jeste s obzirom na stalni razvoj tehnologije.


Ne zaboravite na ...
  • Određivanje dioptrije i prepisivanje naočara, fitovanje adekvatnih kontaktnih sočiva, obuku za pravilno održavanje i nošenje sočiva, pregled očiju i kontrole neophodno je da uradi stručnjak za tu oblast, oftalmolog - kontaktolog.
  • Čistoća je izuzetno važna pri rukovanju i održavanju kontaktnih sočiva. Pre rukovanja sočivima važno je UVEK dobro oprati ruke blagim šamponom (tečnim sapunom), obrisati ih čistim peškirom koji ne ostavlja dlačice ili ih prosušiti vazduhom.
  • Čistite i dezinfikujte sočiva po uputstvu očnog doktora - kontaktologa ili striktno poštujući instrukcije navedene na pakovanju tečnosti za održavanje sočiva koju koristite.
  • Samo dosledno pridržavanje ovih uputstava i saveta očnog doktora omogućuje zdravo i udobno nošenje kontaktnih sočiva.

Obavezne naočare
  • Nošenje kontaktnih sočiva ne isključuje upotrebu naočara. Pacijenti koji nose meka i silikon-hidrogel kontaktna sočiva, treba (moraju) da imaju i nose naočare, bilo da ih kombinuju sa sočivima, ili da ih nose kad iz bilo kojih razloga ne nose sočiva.
  • Prilikom određivanja naočara, potrebno je u ordinaciji skinuti ova sočiva i sačekati nekoliko minuta, jer ne izazivaju zamagljenje vida (spectacle blur).

Više informacija o fitovanju, prednostima i manama meka kontaktnih sočiva možete pronaći u tekstu Prim. dr Ljiljane Kovač.