Tvrda (gas nepropusna i gas propusna) kontaktna sočiva

Prim. dr Ljiljana Kovač

Šef kabineta za refrakciju oka i kontaktna sočiva

Klinika za očne bolesti

Klinički centar Srbije, Beograd




Tvrda gas nepropusna kontaktna sočiva (PMMA KS)

Tvrda, gas nepropusna kontaktna sočiva su u masovnoj upotrebi od 1948. godine. Sastoje se od polimetilmetakrilata (polymethyl methacrylat) ili pleksiglasa. Plastika koja se koristi za izradu sočiva poseduje sledeće osobine: inertna je, netoksična za okolna tkiva, hemijski i biološki je stabilna, poseduje odlične optičke osobine, visoku transparentnost, ekstremnu izdržljivost (zadržava željeni oblik), otpornost na grebanje i nakupljanje depozita (naslaga). To su najizdržljivija kontaktna sočiva i pokazuju veliku otpornost na taloženje depozita.


Glavna mana PMMA sočiva je što ne propuštaju kiseonik. Prilikom njihovog nošenja rožnjača skoro sav kiseonik dobija iz suza (ne iz vazduha), a neznatno putem limbalnih krvnih sudova. Rezultat toga je hipoksična reakcija rožnjače, što je glavni problem kod nosilaca PMMA sočiva. Smanjenje kiseonika je vodeći uzrok gubitka osetljivosti rožnjače prilikom nošenja ovih sočiva.


Iako tvrda gas nepropusna kontaktna sočiva polako postaju deo istorije kontaktologije, još uvek se prepisuju, pre svega kao zamena već postojećim PMMA sočivima kod dugogodišnjih nosilaca koji su zadovoljni njima i ne žele da menjaju tip sočiva. Fituju se i izrađuju sa manjim dijametrom od RGP sočiva, što omogućuje bolju oksigenaciju rožnjače.


Tvrda gas propusna kontaktna sočiva

Tvrda gas propusna sočiva (propustljiva za kiseonik i ugljen dioksid) ili u narodu znana pod nazivom „polutvrda sočiva“, su novija, poboljšana generacija tvrdih gas nepropusnih sočiva i postala su značajan brend na tržištu kontaktnih sočiva. Većina RGP (Rigid gas permeable) sočiva napravljena je od silikon akrilata (silikona kopolimerizovanog sa pleksiglasom - PMMA) i fluorosilikon akrilata.


  • Silikon akrilatna gas propusna sočiva - Materijal je napravljen kombinacijom oksigen propustljivog silikona sa pleksiglasom, PMMA tvrdim kontaktnim sočivima. Silikon je visoko propustljiv za kiseonik, ali je suviše mekan i fleksibilan. Pleksiglas (PMMA) čini sočiva čvršćim. Odnosom od oko 65% PMMA i 35% silikona stvorena su stabilna, jaka i gas propusna kontaktna sočiva. Loša strana silikon akrilatnih kontaktnih sočiva je u tome što su sklonija nagomilavanju nečistoće, depozita iz suza (mukusa i proteina), povećanoj savitljivosti (fleksibilnosti) i smanjenoj otpornosti na površne ogrebotine.
  • Fluorosilikonakrilatna gas propusna kontaktna sočiva - Fluorosilikon akrilat (Fluorosilicone acrylates) i perfluoropolietri (perfluoropolyethers) su najnoviji polimeri razvijeni u izradi tvrdih gas propusnih kontaktnih sočiva. Ova sočiva imaju visoku propustljivost za kiseonik (fluorin) te stoga mogu biti fitovana u većim dijametrima, što omogućuje veći komfor i stabilnost. Fleksibilnija su od PMMA i RGP sočiva. Dodat im je agens za ovlaživanje pirolidon (N-vinyl pyrrolidone) i fluoro karbon molekuli u cilju tefloniranja površine, što povećava otpornost na depozite (proteini, mukus, masti).
  • Poslednji napredak u tehnologiji donosi koncept biomimeze. Različitim postupcima u proizvodnji poboljšava se biokompatibilnost materijala, pa razvojem novih kopolimera i specijalnim tretmanom površine materijala znatno se smanjuje neželjena interakcija sa suzama. Polisulfon (polysulphone), materijal koji se koristio za veštačke kukove je kopolimerizovan i prilagođen za upotrebu u izradi kontaktnih sočiva. Razvijena je nova tehnologija ukrštenog povezivanja polimera da bi se stabilizovao novi tanak dizajn sočiva i da se materijali za izradu kontaktnih sočiva učine biokompatibilnijim.

Prednosti tvrdih gas propusnih sočiva
  • Bolji kvalitet vida - Glavna prednost RGP sočiva je stabilan kvalitet vida, za razliku od mekih kontaktnih sočiva čiji se nosioci često žale na promenljiv kvalitet vida. Pacijentima kojima je pri radu i u životu nužan jasan vid uvek je bolje prepisati RGP kontaktna sočiva.
  • Otpornost na taloženje depozita - Tvrda gas propusna sočiva traju duže od mekih, jer se na njima manje talože depoziti.
  • Mogu da se poliraju u laboratorijama i tako da se uklone naslage i ogrebotine sa njihove površine, što je nemoguće sa mekim sočivima.
  • Sposobnost da se modifikuju u laboratoriji ako pacijent pri nošenju ima smetnje.
  • Lako postavljanje i uklanjanje - RGP sočiva su lakša za rukovanje i održavanje, te ih pacijenti lakše postavljaju i uklanjaju sa oka.
  • Pogodnija su za pacijente sa lošim suznim filmom - Bolja su od mekih sočiva za osobe sa lošim kvalitetom suznog filma ili umereno suvim očima.
  • Mogućnost da se sfernim sočivima koriguje umereni astigmatizam rožnjače, zahvaljujući povećanoj količini suza između sočiva i rožnjače (suzno kontaktno sočivo).
  • Obezbeđuju bolji vid pacijentima sa iregularnim rožnjačama: astigmatizam, keratokonus, kornealni graftovi.
  • Manje se oštećuju prilikom svakodnevnog rukovanja.
  • Dugotrajnost - Ređe se zamenjuju novim te su jeftinija u odnosu na meka sočiva.

Relativni nedostaci RGP sočiva
  • Neudobnija su od mekih sočiva
  • Zahtevaju određeni režim adaptacije i nošenja
  • Pacijenti se teže privikavaju na RGP sočiva
  • Nastaju problemi pri nošenju sočiva ako se ne poštuje režim nošenja (nose se samo povremeno)
  • Češće se gube nego meka jer lakše ispadaju iz oka prilikom treptanja. Ne preporučuju se u kontaktnim sportovima.
  • Teže se fituju - RGP sočiva su neosporno veći izazov za oftalmologa-kontaktologa koji ih podešava-fituje i tu se prepoznaju majstori u kontaktologiji.

Principi fitovanja

Prvobitni glavni princip prilikom fitovanja RGP kontaktnih sočiva je bio da se fituje najmanje i najtanje sočivo koje omogućuje dobar fit i dobru vidnu oštrinu (Fit Small and Thin). Sočivo treba da bude udobno i da ne izaziva bilo kakve fiziološke promene na rožnjači. Ovakav fit sa najmanjim i najtanjim mogućim sočivom je izraz težnje da što manje stranog materijala bude na oku i time se umanji uticaj sočiva na metabolizam rožnjače. “Najmanje i najtanje sočivo” princip svodi na najmanju meru uticaj kapaka na sočivo i omogućava maksimalni protok suza i dotok kiseonika u rožnjaču.


Moderna gas propusna sočiva napravljena od fluorosilikonakrilata imaju visoku propustljivost za kiseonik (fluorin) te stoga mogu biti fitovana sa većim dijametrima, što omogućuje veći komfor i stabilnost sočiva.


Prilikom fitovanja RGP sočiva vodi se računa o četiri glavna faktora: izbor materijala od kojeg je napravljeno sočivo i koji je tip sočiva; odabir probnog sočiva; izbor određenih parametara sočiva i odabir pacijenata.



Šta obezbedjuju dobro fitovana, podešena RGP kontaktna sočiva?
  • Adekvatno centriranje - Sočiva treba da budu centralno pozicionirana i da se dobro pokreću. Ta pokretljivost je 1-2 mm pri pogledu na gore, dole i u stranu, a ivice sočiva ne bi trebalo da dodiruju limbus (spoj rožnjače i beonjače). Decentrirana sočiva mogu da naruše kvalitet vida, naročito pri slabijem svetlu, kao i neophodan komfor pri nošenju sočiva. Pokretanje sočiva je neophodno, ali mora biti simetrično oko centralne lokacije.
  • Glatko pokretanje – Pokretanje sočiva je esencijalno za zamenu suza, odstranjivanje metaboličkog i ćelijskog otpada ispod sočiva. Prepokretljiva i ukopana (ne pokreću se) sočiva mogu da izazovu promene u vidnoj oštrini i smanje komfor.
  • Vidna oštrina - Vidna oštrina treba da bude dobra (optimalna); jasna kao sa naočarima ili čak i bolja. Zatim, vid treba da je stabilan tokom treptaja i da ne zavisi od pokretanja sočiva.
  • Komfor - Posle perioda adaptacije (početnog prilagođavanja; 2-3 nedelje), sočiva bi trebalo da budu udobna. Ako i dalje postoji neprijatan osećaj sočiva u oku, moguće uzroke treba tražiti u lošem dizajnu ivice sočiva (debela ili oštra ivica), lošem blendiranju - uglačanosti unutrašnje površine sočiva i prekomernoj pokretljivosti.
  • Podešenost centra i srednje periferije sočiva - Uopšteno, moderna filozofija fitovanja RGP je bazirana na podešenosti sočiva sa rožnjačom.
  • Fiziološki odgovor oka - Dobro fitovana sočiva ne utiču na metabolizam rožnjače. Na kontrolnim pregledima za procenu kvaliteta fita, obavezan je detaljan pregled sočiva na biomikroskopu. Ovim pregledom se observira sočivo, procenjuje fit i utvrđuje da li je rožnjača intaktna (dobra) ili se boji fluoresceinom (oštećenja rožnjače - erozije) i da li ima porasta količine tečnosti u rožnjači (edem rožnjače).
  • Odgovarajuće vreme nošenja – Pacijent bi trebalo da lagodno nosi sočiva tokom dana ili bar za vreme radnog vremena (prihvatljivo vreme je 8 – 14 sati dnevno).
  • Ne remeti položaj glave i ne izaziva sužavanje palpebralnog otvora ili blefarospazma.

Asferična RGP kontaktna sočiva

Pri izradi RGP sočiva težilo se njihovom usavršavanju i prilagođavanju oblika topografiji rožnjače, a samim tim i boljem komforu pri nošenju. Od 1990 godine u svetu, a i kod nas, dostupna su asferična RGP sočiva. Postoje tri vrste asferičnih sočiva: prednje asferična, zadnje asferična i multifokalna asferična sočiva.


  1. Prednje asferična RGP sočiva – Ova sočiva omogućavaju bolju vidnu oštrinu od sfernih (sferičnih) RGP sočiva, tako što smanjuju sfernu aberaciju i rezidualni astigmatizam.
  2. Zadnje asferična RGP sočiva - Ova kontaktna sočiva odgovaraju topografiji rožnjače. Sočiva su glatka, a dizajn zadnje površine sočiva (bez vidljivog spoja) stvara prirodno poravnanje sa rožnjačom, obezbedjujući ravnomernu raspodelu pritiska, čime se otklanjaja mogućnost neposrednog kontakta sa rožnjačom. Zadnje asferična RGP sočiva omogućuju oftalmologu-kontaktologu precizno fitovanje sa jasnim stabilnim vidom uz veću udobnost na različitim oblicima rožnjače pacijenata.

Prednosti nošenja asferičnih RGP kontaktnih sočiva:
  • Bolji komfor i brže prilagođavanje
  • Bolje vlaženje periferne rožnjače i njeno smanjeno isušivanje
  • Kompletat treptaj pacijenta sa posledično manjom konjunktivalnom injekcijom i minimalnim bojenjem rožnjače na 3 h i 9 h
  • Smanjena mehanička trauma
  • Manje zablještavanje
  • Smanjena mukoidna sekrecija i fotofobija
  • Preporučuju se pacijentima koji imaju probleme pri nošenju mekih sočiva, a žele dobar komfor
  • Sočiva su laka za fitovanje i dostupna su na tržištu


Loše treptanje i RGP kontaktna sočiva

Pri nošenju kontaktnih sočiva, naročito tvrdih, izuzetno je važno pravilno treptanje. Treptaj treba da bude kompletan, a njegova učestalost oko 14 puta u minuti (amplituda i frekvencija treptaja). Ako pacijent ne trepće kompletno ili ako je učestalost treptanja manja od 12 puta u minuti, ne vlaže se dovoljno kontaktna sočiva, a ni rožnjača (sa svake strane kontaktnog sočiva na poziciji 3 i 9 sati). Kod ovih pacijenata javljaju se suve tačke na površini sočiva kao i znaci erozije rožnjače na 3 i 9 h. Dobro fitovana sočiva koja se dobro pomeraju u stranu, lateralno (1 mm) omogućavaju da se vlažnost širi preko cele površine rožnjače. Redovna aplikacija veštačkih suza bez konzervansa takođe pomaže boljem vlaženju sočiva i rožnjače.


Ne zaboravite na ...
  • Određivanje dioptrije i prepisivanje naočara, fitovanje adekvatnih kontaktnih sočiva, obuku za pravilno održavanje i nošenje sočiva, pregled očiju i kontrole neophodno je da uradi stručnjak za tu oblast, oftalmolog-kontaktolog.
  • Čistoća je izuzetno važna pri rukovanju i održavanju kontaktnih sočiva. Pre rukovanja sočivima važno je UVEK dobro oprati ruke blagim šamponom (tečnim sapunom), obrisati ih čistim peškirom koji ne ostavlja dlačice ili ih prosušiti vazduhom.
  • Čistite i dezinfikujte sočiva po uputstvu očnog doktora-kontaktologa ili striktno poštujući instrukcije navedene na pakovanju tečnosti za održavanje sočiva koju koristite.
  • Samo dosledno pridržavanje ovih uputstava i saveta očnog doktora omogućuje zdravo i udobno nošenje kontaktnih sočiva.

Obavezne naočare
  • Treba naglasiti da nošenje kontaktnih sočiva ne isključuje upotrebu naočara. Pacijenti koji nose tvrda kontaktna sočiva, treba (moraju) da imaju i nose naočare, bilo da ih kombinuju sa sočivima ili da ih nose kada iz bilo kojih razloga ne koriste sočiva.
  • Prilikom određjivanja naočara, potrebno je veče pre odlaska u ordinaciju skinuti tvrda kontaktna sočiva ili bar 1h do 2h pre pregleda za naočare, jer izazivaju zamagljenje vida (spectacle blur).


Prim. dr Ljiljana Kovač

Šef kabineta za refrakciju oka i kontaktna sočiva

Klinika za očne bolesti

Klinički centar Srbije, Beograd